Rani znaci uvek prethode iznenađenjima. Problem je u tome što se oni ignorišu gotovo isto toliko koliko se i prepoznaju.
Mnoga istraživanja pokazuju nam da tamo gde se realnost i ubeđenja nađu i koliziji, najčešće ubeđenja pobeđuju. Ovo je rizik koji se naziva slepa tačka i to je za svakog planera rizik najozbiljnije vrste […]
Napadi iznenađenja
Iznenađenje igra značajnu ulogu u procesu odlučivanja. U vojnoj istoriji, na primer, napadi iznenađenja gotovo uvek bi se pokazali uspešnim, van svih očekivanja. Od Perl Harbura do savezničkog iskrcavanja u Normandiju na Dan D, od ofanzive Barbarosa (Hitlerova invazija na Sovjetski Savez 1941. godine) pa sve do napada islamskih terorista na Njujork i Vašington 11. septembra, iznenađenje je omogućavalo napadačima da ostvare daleko razornije rezultate nego što bi se moglo očekivati na osnovu procene početnih ,,objektivnih“ prednosti, uzimajući u obzir relativnu snagu suprotstavljenih strana, defanzivnih mera itd.
U biznisu je iznenađenje isto toliko razorno. Propust Džeka Velča da predvidi odlučan otpor koji su evropski zakonodavci pružili, u nameri da zaustave njegove planove da preuzme Honeywell, rezultovao je značajnim gubitkom novca i prestiža koji su imali General Electric i sam Džek Velč, a koji su dotad bili smatrani nepogrešivim […]
Ignorisanje znakova rizika je suštinski problem s kojim se suočavaju svi oni koji planiraju budućnost, bez obzira da li su u vladi ili u biznisu. Bez razlike, ljudi koji su ba vrhu piramide, oni koji moraju da prihvate ili odvace dokaze o pojavljivanju rizika, upravo su oni koji su najranjiviji na pojavu takvog neuspeha […]
