… Posle Leksikona psihoanalize koji je štampan 1998, Žarko Trebješanin latio se daleko kompleksnijeg i ozbiljnijeg leksikografskog posla koji je krunisan štamparski i urednički izuzetno dobro urađenom knjigom sa preko osam stotina ilustracija najrazličitijih arhetipskih predstava u ljudskoj istoriji i današnjici. Od sveta klasičnog slikarstva do savremenih filmova; od alhemičarskih gravira do predstava o neidentifikovanim letećim objektima; od iskonskih znakova do savremenih amblema kakvi su srp i čekić – ova knjiga čitaoca jednostavno tera da je ne koristi enciklopedijski, već da bude vredan i krene da čita odrednicu za odrednicom od prve do poslednje strane…

Retka je pojava u izdavačkoj praksi da nova i mala izdavačka kuća započne svoju aktivnost velikim korakom. Međutim, Hesperia, čije je značenje zapadna zemlja, odvažila se na upravo jedan takav potez. Sa Zapada nam, kao što je poznato, stiže svetlo zalazećeg sunca, koje nagoveštava sumrak i vreme uzleta Minervine sove koja obznanjuje mudrost, celovit uvid u svet i spoznaju istine. Iz naše Hesperije dolazi upravo jedno takvo svetlo koje predstavlja Rečnik Jungovih pojmova i simbola iz pera našeg poznatog psihologa Žarka Trebješanina.

… Delo je rezultat autorovog dugogodišnjeg rada i truda izdavača da grafički i vizuelno adekvatno predstave pojmove i simbole u Jungovom učenju. Likovne priloge, koji čine važnu dimenziju ove knjige, izabrala je i prokomentarisala Dragana Radivojević – Petrović, a vrednost ovog dela uvećava navedena literatura, indeks navedenih autora kao i hronologija Jungovog života i rada.

Pred nama je, dakle, kapitalno delo koje na pravi način uvodi i upoznaje čitaoca sa učenjem jednog od najvećih i najznačajnijih znalaca čoveka i njegove duše. Ukoliko se zna da veliki švajcarski psihijatar i psiholog u svom obimnom opusu nije ostavio delo u kome je sistematski i sažeto izložio svoje učenje, onda je utoliko i vrednije autorsko nastojanje da se ono ovako predstavi…

 

Izgleda da i na početku 21. veka ne jenjava interesovanje za Grigorija Jefimoviča, poznatijeg kao Raspućin i za njegovu (romantičnu) ulogu u propasti i padu ruske carske porodice Romanov. Edvard Radzinski, pisac i romansijer, došao je u posed jedinstvenog dokumenta kupljenog na Sotbijevoj aukciji krajem devedesetih godina 20. veka. Ovaj predmet, zagubljen više od osam decenija, o saslušanjima Vanredne komisije privremene vlade o delovanju i uticaju Raspućina i osoba iz njegovog okruženja na cara Nikolaja II, prvi put se na srpskom jeziku objavljuje u ovoj knjizi. No, osim ovog dokumenta, vidno je da se Radzinski dugo i predano bavio čitavim „nasleđem Raspućin“. Pregledao je finske spise Ane Virubove, tomove saslušanja policijskih agenata, Toboljski i Tjumenski arhiv, kao i arhiv porodice Jusupov. Ono što je na kraju postalo predmet tih obimnih istraživanja nije neko suvoparno štivo sa mnogo citiranja zvaničnih zaglavlja i potpisa, već pre svega žurnalističko štivo napisano kao scenario za krimi-film, što je Raspućinov život unekoliko i bio. Posebnu prednost ove obimne knjige predstavlja njena relativno niska cena.

 

Ovo je praktična knjiga. Njena svrha je da menadžerima i direktorima kompanija, kao i njihovom osoblju, pomogne u donošenju odluka o svakodnevnim zahtevima i predlozima s kojima se suočavaju u vezi s podrškom društvenom angažmanu… U knjizi je predstavljeno šest različitih vrsta korporativnih društvenih inicijativa i ponuđena su mišljenja odgovarajućih stručnjaka o prednostima i nedostacima svake od njih, kako sa stanovišta koristi za društvo, tako i za samu kompaniju… Ova knjiga počiva na pretpostavci da će većina profitnih organizacija bar povremeno činiti nešto za opšte dobro… Ova knjiga će pomoći direktorima korporacija i ostalim zaposlenima da izaberu društveni cilj koji im najviše odgovara, najbolje partnere i najuspešnije inicijative.