Ognjen Radonjić
Kriza u Evrozoni: Najskuplji razvod na svetu
Cena u maloprodaji: 1980 RSD
Cena: 1620 RSD
Oblast: Ekonomija
Edicija: Docta Dicta
Format: 150x220 mm
Obim: 416 strana
Povez: broširan
ISBN 978-86-7956-091-9
O knjizi
Uvrežen je stav, kako na Zapadu, tako i u Srbiji, da se koreni krize u evrozoni na kraju krajeva nalaze u prevelikim razlikama severnjačke (posebno nemačke) i mediteranske (naročito grčke) kulture, u različitoj radnoj etici i „duhu” naroda... Ova knjiga preispituje taj kliše i ozbiljno ga dovodi u pitanje. Autor nas poziva da jedan ekonomski problem kakav je dužnička kriza Grčke, Italije, Irske, Portugala i Španije, kritički i trezveno sagledamo iz ugla ekonomske nauke i odbacimo pojednostavljivanja i maglovite predstave o predeterminisanosti naroda sopstvenom kulturom.
Evrozona je jedinstven fenomen u svetu ekonomije jer je monetarna bez prateće fiskalne unije, veli Radonjić. Kakve su praktične posledice takvog njenog ustrojstva u trenutku kada nastupi kriza? Da li su kapitalistički sistemi zaista sposobni da sami povrate ravnotežu u trenutku kada je ona poljuljana, kako nas uverava ortodoksna teorija?
O autoru
Ognjen Radonjić je vanredni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Saradnik je Naučnog društva ekonomista Srbije i član je Instituta za sociološka istraživanja, World Economics Association (Bristol, Velika Britanija) i uređivačkog odbora naučnih časopisa Sociologija i LimesPlus. Autor je knjige Finansijska tržišta: rizik, neizvesnost i uslovna stabilnost (2009) i koautor (sa Srđanom Kokotovićem) The Second Decade of Transition in Emerging Europe: The Age of Capital Inflows, Macroeconomic Imbalances and Financial Fragility (2012) i Keynes, Minsky and Financial Crises in Emerging Markets (2014). Napisao je i veliki broj naučih članaka iz oblasti makroekonomije i finansijskih tržišta. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Knjiga pred vama sadrži jedan alternativni teorijski i analitički pogled na krizu u evrozoni podržan konkretnom empirijskom građom i njenom obradom. Upravo ova perspektiva, perspektiva koju zastupa Radonjić, ima potencijal da ukaže na pravac u kom treba razmišljati kada su u pitanju nova institucionalna rešenja i ekonomske politike koje bi trebalo da obezbede opstanak jednog važnog civilizacijskog dostignuća – Evropske monetarne unije.
